Kada žena preživljava porodično nasilje, ona razvija psihološke odbrambene mehanizme. Ona mora da nađe načina da preživi u svetu nasilja. Mnogim ljudima koji nisu živeli pod ovakvim uslovima je teško da shvate zašto se žene ponašaju onako kako se ponašaju. Imenovan je psihološki sindrom koji označava ponašanje ljudi koji su bili povređeni ili kojima je prećeno nasiljem od koga ne mogu da pobegnu.

Sindrom je prvi put uočen 1973. g. kada su četiri službenika/ce banke bile držane kao taoci za vreme pljačke banke u Stokholmu. Taoci su lakše preživljavali zatočeništvo kada uspostave vezu sa onima koji su ih držali u zatočeništvu. Od tog vremena su oni koji rade sa ženama žrtvama nasilja shvatili da žene žrtve porodičnog – partnerskog nasilja razvijaju isti sindrom u cilju da prežive.

Postoje četiri uslova neophodnih da se razvije ovaj sindrom i to:
1. Nasilnik preti da će je ubiti ili joj naneti teške povrede, čime dovodi u pitanje njen opstanak,
2. Ona ne može da pobegne ili misli da ne može da pobegne,
3. Ona je izolovana od drugih,
4. Nasilnik pokazuje izvesnu nežnost.

Ako ne uspostavi vezu sa nasilnikom ili pokuša da pobegne, nasilje nad ženom postaje još gore. Ako nasilnik pokaže i najmanju nežnost (što on radi u fazi ponovnog uspostavljanja veze), ona će poricati teror i uspostaviti vezu sa pozitivnom stranom nasilnika. Maltretirana žena počinje da obraća ogromnu pažnju na nasilnikove potrebe totalno negirajući svoje sopstvene i percipirajući sebe i svet oko sebe kroz njegove oči. Indikacija da je žena razvila Stokholmski sindrom je da ga brani i pokazuje zahvalnost za njegove male ljubaznosti.

SOS 0800 100 113 - Policija 192 - Hitna pomoć 194