Većina žena ne napusti nasilnu zajednicu nakon prvog incidenta, već razvija strategije za preživljavanje iskustva nasilja. Strategije nisu pasivne i malo je žena koje su „idealne žrtve“ tj. koje mirno prihvataju i trpe nasilje, a da prethodno ne isprobaju sve načine kako da izbegnu nove nasilne incidente.

Najpre nastoje da nasilje objasne, bilo da samostalno osmišljavaju, bilo da prihvataju objašnjenja nasilnika koja često podrazumevaju da je uzrok nasilja bilo neko od njenih ponašanja. Često je navođenje sredinskih faktora (stres zbog posla, alkohol, nemirna deca, i slično), te se njihove strategije usmeravaju na moguće promene ovih faktora ili promene sopstvenog ponašanja.

Kako ove promene ne dovode do izostajanja incidenata, sve više vremena i energije usmeravaju na izbegavanje nasilja, a uz kontinuirano prebacivanje odgovornosti za nasilje nastaje iskrivljena slika realnosti. U ovim trenucima žene su sklone da brane nasilnike pred drugima, da odbacuju srodnike koji nastoje da joj pruže podršku, da negira težinu i značenje nasilja, sve sa ciljem da očuva vezu, može se desiti da zanemare posao, bavljenje decom, sebe uopšte. Zbog „saučešća“ u nasilju, žene često osećaju krivicu i odgovornost, koja ih dodatno vezuje za nasilnika i otežava prekidanje zajednice.

Može proći dosta vremena dok žene ne uvidi zloupotrebu odnosno dok nasilje ne definiše kao takvo. U ovom trenutku može pokušati da ode, no, do okončanja odnosa može doći više puta nego što zaista u tome ne istraje. Nakon neuspeha da izbegne nasilje, da iznađe nova objašnjenja i da upravlja situacijom, počinje da prihvata da je nasilje sve više karakteristika odnosa, sistematska i ponavljana.

Okončanje odnosa i dalje ne znači i okončanje nasilja. Šta više, okončanje odnosa a bez odgovarajućih pratećih formalnih i/ili neformalnih procedura (prijave Policiji, Centru za socijalni rad, Javnom tužiocu, podnošenje krivične prijave, tužbe za mere zaštite), podrška srodnika ili drugih važnih osoba iz okoline je situacija visokog rizika od ponovljenog i inteziviranog nasilja – otpor koji žena pruži napuštanjem, nasilnik nastoji da „slomi“ primenom čak i intezivnije sile nego što je do tada primenjivao.

SOS 0800 100 113 - Policija 192 - Hitna pomoć 194