Већина жена не напусти насилну заједницу након првог инцидента, већ развија стратегије за преживљавање искуства насиља. Стратегије нису пасивне и мало је жена које су „идеалне жртве“ тј. које мирно прихватају и трпе насиље, а да претходно не испробају све начине како да избегну нове насилне инциденте.

Најпре настоје да насиље објасне, било да самостално осмишљавају, било да прихватају објашњења насилника која често подразумевају да је узрок насиља било неко од њених понашања. Често је навођење срединских фактора (стрес због посла, алкохол, немирна деца, и слично), те се њихове стратегије усмеравају на могуће промене ових фактора или промене сопственог понашања.

Како ове промене не доводе до изостајања инцидената, све више времена и енергије усмеравају на избегавање насиља, а уз континуирано пребацивање одговорности за насиље настаје искривљена слика реалности. У овим тренуцима жене су склоне да бране насилнике пред другима, да одбацују сроднике који настоје да јој пруже подршку, да негира тежину и значење насиља, све са циљем да очува везу, може се десити да занемаре посао, бављење децом, себе уопште. Због „саучешћа“ у насиљу, жене често осећају кривицу и одговорност, која их додатно везује за насилника и отежава прекидање заједнице.

Може проћи доста времена док жене не увиди злоупотребу односно док насиље не дефинише као такво. У овом тренутку може покушати да оде, но, до окончања односа може доћи више пута него што заиста у томе не истраје. Након неуспеха да избегне насиље, да изнађе нова објашњења и да управља ситуацијом, почиње да прихвата да је насиље све више карактеристика односа, систематска и понављана.

Окончање односа и даље не значи и окончање насиља. Шта више, окончање односа а без одговарајућих пратећих формалних и/или неформалних процедура (пријаве Полицији, Центру за социјални рад, Јавном тужиоцу, подношење кривичне пријаве, тужбе за мере заштите), подршка сродника или других важних особа из околине је ситуација високог ризика од поновљеног и интезивираног насиља – отпор који жена пружи напуштањем, насилник настоји да „сломи“ применом чак и интезивније силе него што је до тада примењивао.