Идентификација са агресором је механизам одбране који означава поистовећивање жртве са угржавајућом особом, са циљем да се страх од њега уклони или макар ублажи. Идентификација са агресором посебно је карактеристична за децу која се осећају угроженом, а беспомоћна су. У случају поистовећивања са непријатељском особом, дете, као беспомоћна особа, настоји да победи свој страх тако што ће се понашати и бити слично као аггресор.
Тиме, несвесно, настоји да избегне страх од агресора и особе од које прети опасност. Идентификација са агресором се тешко препознаје, обзиром да је у фокусу понашања заправо насиље од примарне жртве. Насиље које даље почини жртва не почини према извору идентификације тј примарном насилнику већ према особи која у односу на њу има мање моћи (дете, подређени на послу, …). Релативно ретко се јавља код жена жртава породичног насиља, обзиром да их исксутво насиља најчешће преплављује страхом и депресивним афектом.